U fokusu - Srbija

Izmene pet poreskih zakona

Izmene poreskih zakona na dohodak i doprinose rasteretiće privredu za oko 1,7 milijardi dinara godišnje, a povećati prihode Fonda PIO za 15 milijardi dinara od početka primene do kraja ove godine. Ti zakoni se u skupštini mogu očekivati do kraja meseca, a da njihova primena počne već u junu, izjavila je danas savetnik ministra finansija za poreski sistem Milica Bisić.

Bisić je istakla da su ciljevi svih izmena poreskih zakona rasterećenje privrede, posebno preduzetnika i malih preduzeća, veći nameti za bogate i stvaranje pravednijeg poreskog sistema, kao i stabilnije finansiranje penzionog fonda.

Ona je, na brifingu za novinare u Ministarstvu finansija, podsetila da izmene poreza na dohodak predviđaju smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 posto, povećanje neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara, kao i podizanje cenzusa za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara.

Izmena poreza na doprinose predviđa povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje na teret zaposlenog za dva odsto, odnosno sa 22 na 24 posto. Fond PIO će po tom osnovu imati za oko 26 milijardi dinara veće prihode godišnje, čime se stvaraju pretpostavke za održiv penzioni system, dodala je Bisić.

Poljoprivrednici će, kako je objasnila, moći dobrovoljno da izaberu da li će plaćati doprinos za penzijsko osiguranje. Svako će moći da uplaćuje u skladu sa svojim željama i mogućnostima, što je već duže vreme i njihov zahtev, a u od visine uplata zavisiće i visina penzije koju će paori u budućnosti dobijati od države.

Bisić je podsetila da su pored izmena ta dva zakona, predviđene i izmene poreskih zakona koje se odnose na imovinu, dobit, poreski postupak i administraciju, koje predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije, čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.

Izmene Zakona poreza na imovinu očekuju se naredne godine, i trebalo bi da donesu veće prihode republičkom budžetu za oko šest milijardi dinara, a lokalnim budžetima za desetak milijardi dinara, navela je Bisić.

Prema predlogu tih izmena, građani, vlasnici više od jednog stana ili kuće, ukoliko ne žive u njima ili ne plaćaju porez na zakupninu, plaćaće poseban porez na pripisani prihod za nekretnine vrednije od 50.000 evra. Kao primer Bisić je navela vikendicu vrednu 100.000 evra za koju će se plaćati godišnji porez od 225 evra.

Porez na pripisani prihod od nepokretnosti neće se plaćati na stan ili kuću gde vlasnik stanuje, zatim na nekretnine vrednosti do 50.000 evra u kojima vlasnik ne stanuje, odnosno ne izdaje ih u zakup.

Od plaćanja će biti izuzeti objekti i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Iz oporezivanja se izuzima prenos eksproprisane vrednosti, jer se uvek vrši u javnom interesu koji utvrđuje vlada ili uređuje zakon.

Holandija, Belgija, Luskemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska primenjuju neku od opcija oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti.

Izmenama poreskih zakona biće smanjeni i administrativni troškovi za više od 1,5 milijardi dinara, ali i objedinjeno plaćanje poreza jednim nalogom, što donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima.